Cin je jedna od etnickih manjina u Mijanmaru. Ono po cemu su se nekad prepoznavali bile su tetovaže iscrtane po njihovim licima. Na srecu, danas je taj ritual zabranjen. Medutim u severozapadnom Mijanmaru možete naici na ženu cije je celo lice prekriveno nekom zamršenom i ružnom tetovažom.
Ma Hatve kaže da joj je najstrašnije bilo kada su joj tetovirali kapkeJedna od žena koje su preživele dan kada je njihovo lice uništeno i koje su preživele strašnu bol ubadanja iglom je i 65-godišnja Ma Htve. Njeno lice danas je prekriveno linijama i izgleda kao da ima paukovu mrežu na licu.
"Kada su tetovirali moje kapke mislila sam da cu umreti. Želela sam da pobegnem", prisetila se Htve.
Danas se ženama, pripadnicama etnicke manjne Cin, lice ne tetovira. Kada Htve i žene njene generacije umru i bolna tradicija koju su žene nosile kao teški krst zauvek ce nestati.
Htve, ali i sve ostale žene koje su zauvek unakažene i koje su pretrpele strašnu bol, naucile su da žive sa tim i pronašle su nacin kako da zarade na tom nekadašnjem ritualu koji je obeležio njihov život.
One su postale doslovno turisticka atrakcija. Turisti, koji se zapute u Mijanmar, ne mogu a da ne svrate u regiju Cin, u jedno selo na reci Lemro i posete žene cija su lica prekrivena zelenom, neizbrisivom, paukovom mrežom.
"Takav ritual službeno je zabranjen 1960. godine, a dolaskom hrišcanskih misionara na ova podrucja ljudi su se sve manje odlucivali na tetoviranje. Ni Cin devojke više ne žele da imaju tetovaže jer ih ne smatraju ukrasom na telu", kazao je pastor Šveki Hoipang, pripadnik naroda Cin.
Kako je ispricao, cilj tetoviranja je, prema jednoj legendi, bio "nagrditi" žene kako bi ih zaštitili od grabežljivih burmanskih kraljeva. Medutim, s obzirom da je praksa tetoviranja bila raširena celom Azijom vrlo je verovatno da je ta prica izmišljena.
Mnoge žene tvrde da su tetovaže bile znak ženstvenosti i privlacnosti.
"Ja sam mislila da je tetovaža lepa", ispricala je 60-godišnja Sein, kojoj su roditelji uradili tetovažu kada je imala samo sedam godina.
Turisticki vodici danas turiste vode u sela u kojima žive žene sa tetovažama i žene dugog vrata iz plemena Padaung, i predstavljaju ih doslovno kao turisticku atrakciju.
One rado prihvacaju turiste. "Ponekad mi se cini da me moji roditelji gledaju ocima tih posetioca", kazala je za AFP Sein.
Upravo zahvaljujuci turistima ljudi u tim selima uspevaju da živeti koliko-toliko normalnim životom, jer oni im i ostavljaju najviše novca.
Нема коментара:
Постави коментар